by NM

Uncategorized @sr1. јуна 2021.0 comments

PARNIČNI POSTUPAK RADI SMETANJA PRAVA DRŽAVINE

I

Pravni institut državine i državinske zaštite propisan je odredbama 70-81. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Sl. list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90, “Sl. list SRJ”, br. 29/96 i “Sl. glasnik RS”, br. 115/2005 – dr. zakon). Državina je faktička vlast na stvari, dakle državinu stvari ima svako lice koje neposredno vrši faktičku vlast na stvari (neposredna državina). Državinu stvari ima i lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica, kome je po osnovu plodouživanja, ugovora o korišćenju stana, zakupa, čuvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu državinu (posredna državina).

Sudska zaštita od uznemiravanja, odnosno oduzimanja državine može se tražiti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja (spor zbog smetanja državine). Sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri čemu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca.

I držalac koji je državinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zaštitu, osim prema licu od koga je na takav način došao do državine.

II

Parnični postupak radi smetanja prava državine propisan je odredbama 448-454. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020). Fundamentalno načelo koje dominira u parničnim postupcima radi smetanja prava državine je načelo hitnosti u postupanju.

Raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničiće se samo na raspravljanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja. Isključeno je raspravljanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete. U postupku u parnicama zbog smetanja državine ne primenjuju se odredbe Zakona o parničnom postupku koje se odnose na odgovor na tužbu i zakazivanje i održavanje pripremnog ročišta. U pozivu za glavnu raspravu navešće se, pored ostalog, da će sud, ako tuženi izostane sa ročišta za glavnu raspravu, da donese rešenje zbog izostanka.

U sporovima zbog smetanja prava državine, najčešće se koristi procesni institut privremenih mera. U toku postupka sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke da odredi privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive štete.

Odluka o privremenoj meri donosi se u roku od 8 dana od dana podnošenja predloga za određivanje privremene mere. Rok za izjavljivanje žalbe u sporovima radi smetanja prava državine je 8 dana, a sud može iz opravdanih razloga da odluči da žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Sudska odluka donosi se u formi rešenja (dakle, ne presude), a protiv rešenja donetih u parnicama radi smetanja prava državine nije dozvoljena revizija.

Ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka zbog smetanja državine dozvoljeno je samo ako je: 

1. sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude isključen ili je rešenjem suda bio izuzet ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi;
2. stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bilo omogućeno da raspravlja pred sudom;
3. je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno i to u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o smetanju državine.